Превредновање

(Крај огледа о роману Ујкин дом Мирослава Лукића /  Миодраг Мркић)

РЕЗИМЕ

… Аветињска метафизика Ујкиног дома  део је демонизма модерног романа, како би рекао већ цитирани професор Солар. Лукићев роман, опет, да се послужмо Лукачевим размишљањем, припада коначном облику романа као романа; демонизам или фантазмагорија овом књижевном делу служи као унутарњи обликовни  момент стварања. Ујкин дом се бави многим стварима, између осталих : љубављу, смрћу, трагедијом, апсурдом, историјом и судбином. И као и сви модерни романи, они понајбољи, и овај модерни роман – да се послужимо Соларовим речима, „као да живи од властитог недостатка:  из непрестаног напора да се точно, строго одређено и егзактно искаже изрециво расте у њему слутња да је неизрециво само не – изрециво једног изрицања. Љубав, смрт или умјетност  остају  његовој анализи загонетка, али баш због своје доследности закључивања он не може негирати њихово  постојање и њихову свеобухватност  која се опре  једностраној усмјерености „рефлекторске технике“ , као што се природа „буни“  ако се према њој  једнострано односимо искључиво као према предмету  искориштавања“ (стр. 301).

Романескно-есејистичка књига Ујкин дом је пре свега значајна не по техници и теми (књига са том техником и темом има доста), но по дубини и тананости осећања света, реално-метафизичког осећања света. И света друштвеног бића, бирократских феномена, и еротике, и поетике, и религије, и многих видова живота чија дубина и ширина ни мало не умањује локално-балканско, наше, па и Источне Србије.

Дакле, намеће се једна обрнута мисао: од општељудског ка националном упркос, рецимо старински, локалној боји… и топонимији Источне Србије…

Све у свему, креативни геније Мирослава Лукића је макар у праху праха златног поетског  је  допринос песништву уопште*.

Будући да је, по нашем мишљењу, овај есејистички роман богат у својим, како то кажу математички поетичари, Х (икс) значењима; ми смо се одлучили за релативно кратка тумачења само главних тема:

Ради превредновања… Овај роман, и сам писац Мирослав Лукић више је у некој сенци поетске халабуке политикантско-естрадне тривијалне литературе, „литературе из друге руке“. Осећам обавезу, и пре свега есејистичко-поетичку потребу да о њему и таквим делима говорим, пишем.

Ево, у овој књизи остварујем ту потребу, верујући да тиме доприносим нечему што би се назвало превредновање савремене књижевности и посебно књижевности друге половине двадесетог века.

___________

* Овај оглед је већ био написан, када се у београдском часопису САВРЕМЕНИК (95/2001 – 96/2002), у оквиру блока текстова ПЛУС Нове стваралачке праксе, појавио Лукићев есеј 21. век. Гаталинка и шљивов видик. Легенде о књижевним илузијама, који сам доживео као датум почетка превредновања у српској књижевности. Можда није на одмет овде рећи да је Политика објавила информацију о споменутом броју САВРЕМЕНИКА и у тој белешци није ни споменут најдужи и најзначајнији рад у САВРЕМЕНИКУ – текст Мирослава Лукића, и то је неки знак за став о превредновању. Лукић ме је, својим књигама, охрабрио и подстакао. У огледу о његовом роману УЈКИН ДОМ, експлицитније сам говорио о превредновању и потреби превредновања у нашој књижевности, књижевности друге половине 20. века, па и почетка 21. века. Жустрина духа Мирослава Лукића је нешто што је испровоцирало јасан, одређен став: Превредновање које је лебдело у преалзним временима. Жустрина духа, естетска, критичарско поштење, теоријско али дубоко проосећано знање и осећање естетско и поетичко су нешто што охрабрује у прегалаштву Мирослава Лукића. Одгони осећање отуђености, усамљености у свету песништва. Живот духа који је далеко од отужне лажне поетике књишкости и дубокоумља окретних поетичких фразера, мелодраматичних теорија које нас гуше… У последње време у Политици (међу нама!) , у Новостима… и то баш у вези са неоакадемицима окошталим у динар – поетици… Промотивно примитивне индустрије, естрадне траке, литерарне…Подстакнут Лукићевим радом у Савременику, ја сам у међувремену написао књигу ПРЕВРЕДНОВАЊЕ, на чијем челу стоје Фрагменти о превредновању (Мирослав Лукић). „Фрагменти“ зато што је „безгранично соложена тема и проблематика“…..

Решио сам, у последњем тренутку, пред излазак ове књиге, да овде донесем фрагменте тих фрагмената о превредновању. Уосталом, ја сам и написао оглед о Ујкином дому   ради превредновања…

Да је изгледа (…) дошло време превредновања у песништву показују и неки текстови, објављени прикази о антологији Радивоја Микића, или о критици Александра Јовановића. Или, на пример, оно што каже критичар Новости, Драгољуб Стојадиновић о роману Самотиња Драгише Драгићевића, у издању Нолита:“Ни награде, ни уз награђене. А он хитнуо високо преко књижевних обала, препун естетских вреднота као сељачки кошеви у берићетну јесен. Па се питамо да ли ми уопште знамо шта све у литератури около наоколо имамо и смемо ли то овако олако и резолутно и расипничкки да проћердамо“.

По мом мишљењу време је и за превредновање поезије Мире Алечковић. То прилично добро показује емисија на ТВ 1 – десетог јуна 2002. године. Мени се чини да је њен ниво : књишки углађени израз гимназијалке.

Поменути текстови су објављени после Лукићевог рада у Савременику. Сигурно је да је у неком смислу Лукићев рад темељан, међаш, ОД – ДО. Сигурно је да је и раније, понекад било наговештаја потребе за енергичнијим превредновањем у песништву. Ето, бар тај механички разлог – крај миленијума и почетак…Хришћанство… Сигурно је да ће историчари књижевности , или састављачи будуће  антологије текстова о превредновању, полазити од споменутог рада, мале студије Мирослава Лукића. И вероватно од сва три издања његове антологије српске поезије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ (Београд; прво издање 1999; друго допуњено 2000, треће 2002), као и од другог издања његове књиге есеја РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ I – II(Београд, 2002)…

__________________ Одломак из огледа Миодрага Мркића Аветињска метафизика романа-есеја УЈКИН ДОМ Мирослава Лукића, чије је поновљено и прегледано издање у припреми, као и још неколико књига које је Мркић написао последњих децију ипо пратећи стваралаштво М Лукића…

Да бисмо олакшали читаоцу и заинтересовали га за читање ове моје књиге, и тиме заинтригирали за есејистички роман Ујкин дом, у почетку смо издвојили делове романа који обавештавају читаоца о теми, фабули, али „обавештавају“ га и о поетским својствима дела. На крају књиге су извесне варијације закључка о књизи Ујкин дом. Као и потреба превредновања. Указао сам на вредност једног Лукићевог романа (написао их је једанаестак!), вреднујући  стваралачки напор Лукића, креативног аутора, интелектуалца, једног од поштенијих…Лукића, односносно браћу Лукић, и друге млађе српске књижевнике, доживљавам  као ауторе који доприносе на конкретан начин неопходном превредновању. Лукић је започео крчење ове наше „шикаре бардова“. Лукић је разобличио, „ђипање“ како у друштву тако и у култури, савременој књижевности, књижевној критици. Назвао је правим именом оно што је обележило минули век.

ЛеЗ 0005418 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s