Mrtvi ste mrtvi / Radivoj Šajtinac

Poruka za  ZAVETINE

Poezija diže glavu
Dželati mucaju
Za Razlog a ne za slavu
Moždani kapilari pucaju
SENCI  BORISA VIJANA
Mrtvi ste mrtvi
Ali ja sam u   pravu
I šta će žrtvi
Pogled na  travu

I pogled gore
I reč koja
Kroz prostore
Od nespokoja
Muvljeg znoja
Zečijeg loja

Mudrost je blato
Ćutanje zlato
Mrtvi ste mrtvi
i samo zato

iznuđujete poštovanje
pretite konačnom zagonetkom
trajete poslednje putovanje
sudbinu smatrajući imetkom

ovde gde ste stvoreni
obrnuli se koreni
skrivena podzemna krošnja
sad je osvetljena nošnja

izgubilo se nicanje
podivljalo  je sticanje
sve što ste molili
nečitkim plačem polili

čeka  vas samo u kužnom članstvu
ne više u proročanstvu
dok je bilo
lepo se krilo
a sad se ne stidi
i kad se vidi

sada ste grobovi
mrtvi snobovi
nemi se događaji dešavaju
pohode vas i zapišavaju

i meni, kad oživite,

što mokraćom,što perom,

slobodno vratite

istom merom

nestaće,umreće i sama raka

ne od zaborava već stomaka

ЛеЗ 0005420