Љуба зна шта прича

22. октобра 2014.

Разговор између магарца и Марине Абрамовић… _______________________________________ Французе не интересује Србија. И о овом скандалу са заставом велике Албаније пишу …

Наставите са читањем →

В сеј мире славни, Мирославе / Винко Шелога

18. октобра 2014.

(Писмо Мирославу Тодоровићу) В сеј мире славни, Мирославе Прочитао сам твоје текстове Само читаоце нико не помиње, Сетва плаката, Узалуд …

Наставите са читањем →

Скорашњи чланци: СУЗ

Успавана душа Хомоља

МАНАСТИР Заова, надомак Малог Црнића у Браничеву, готово је заборављена историјска врлет, запостављена чак и на туристичкој мапи Србије. У близини Великог Села и Топонице, на путу Пожаревац- Петровац, ушушкана живописна котлина чува драгуљ српске историје и културе. До Заове се стиже питомом стишком долином, оном где не рађа само што се не посеје. Кроз […]

Крај исцрпне панораме “Из новијег руског песништва” Владимира Јагличића

________________ НАПОМЕНА ур. М. Лукића: Публиковањем стихова Ростислава АМЕЛИНА (1993), најмлађег руског песника у избору Вл. Јагличића, данас, 27. фебруара 2014. године, практично је завршено публиковање примера препева “из новијег руског песништва” Владимира Јагличића. Преводилац Јагличић, несебичан и редак тип српског писца, дао је “рачун” у тексту “Уз панораму новијег руског песништва” , коју сам публиковао […]

Александар ГЕРАСИМОВ (1978)

Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић Александар Владимирович Герасимов рођен је 1978. године. Завршио је Московски државни технички университет Н. Р. Баумана и Књижевни институт који носи име Максима Горкога. Аутор је збирке стихова “Стиходраме” (Москва, 2001), низа колективних песничких збирки, а такође и многих књижевних огледа. Добитник је песничке награде […]

Марија СТЕПАНОВА (1972)

Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић Марија Михаловна Степанова родила се 9. јуна 1972. године у Москви. Завршила је Књижевни институт имена Горкога 1995. године. Уређивала је интернет-портале специјализоване за поезију. Лауреат је награде часописа “Знамен”, ” Пастернакове” (2005), “Хубарт Бурде” (Немачка, 2006), “Леричи пеа “(Италија, 2011). Живи у Москви. * […]

Сергеј ШЧЕГЛОВ (1970)

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић Сергеј Шчеглов се родио 3. марта 1970. године у Сибиру. Завршио је филолошки и новинарски факултет Краснојарског државног университета, а 2006. године је одбранио дисертацију на тему „Лирски свет и епски мотиви у поезији Десанке Максимовић“. Написао је неколико публицистичких књига, превео драмске текстове Мирослава […]

Олег КОМКОВ (1977)

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић Олег Александрович Комков је рођен 23. септембра 1977. године у граду Павловску, Московска област. Доцент је на катедри упоредног изучавања националних књижевности и култура факултета страних језика на Московском универзитету. Објавио је књиге „Иконологија културе“ (2010) и „Лик – човек – реч“ (Сарбрикен, 2011), које […]

Екатерина Пољанскаја (1967)

Из новије руске лирике, избор, препев и напомене владимир јагличић Екатерина Владимировна Пољанскаја рођена је у Лењинграду. Завршила је Лењинградски први медицински институт И. П. Павлова 1992 године. Ради као лекар, трауматолог, на Институту трауматологије и ортопедије у Санкт Петербургу. Лауреат је награде Љермонтова и Ане Ахматове. Преводи са пољског и српског језика. * * […]

Андреј ШИРЈАЈЕВ (1965)

из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић Андреј Ширјајев родио се 18. априла 1965. године у Казахстану. Тамо је дуго живео (сматран вундеркиндом, јер је умео читати од своје треће године), а затим се преселио у Москву, где је студирао на Књижевном институту имена Горког, на одељењу поезије које је водио Јуриј […]

Скорашњи чланци: СУЗОВЦИ

Чека се на потпис

На чији потпис? Ко потписује? Е, то је ребус… Шта је сад, па, то? Потписи! ту су вам сви потписи. Нисам ја мислио на те, кокошије, него на оне друге? (Успут забележено; разговор два непозната ми типа, баш на Св. Саву, 2023.)

ИСПРАВКА

књижевног огласа На преко 200 страна великог формата! Роман се може купити, како је већ најављено, директно од аутора! Овај Ускршњи двоброј штампан на папиру на 200 страна великог формата продаваће се по цени од 1500,00 дин. Поручиоци из иностранства плаћају и поштанске трошкове!!Увели смо и могућност куповине часописа преко мобилног телефона, PosTneT упутнице. Поручиоци […]

Требало би затворити и прозоре, а кaмоли врата, непозванима / Бранко Лазаревић

LXVII Занимљиво је напоменути да неколико изванредно крупних обли- ковања немају добар облик. Формална естетика би их линчовала. Како је рђава форма самог Фауста, да и не поменемо Стари завет, Заратустру, и Браћу Карамазове. И Хамлет је слабо „израђен“. Осећају се „недовршености“ на Микеланђелу и на Бетовену. Није много „довршен” ни Дирер ни Да […]

Skerlić nam nedostaje kao veliki kulturni radnik

SVE se više pokazuje da naš politički život zapada u beznačelnost, u grupisanje interesa, prohteva, ambicija, i da se na štetu opštega i načelnoga ističe lično i beznačelno… U današnje vreme vidimo da su karakteri pali, da su ljudi oslabili… Nastalo je doba političkog licitiranja. Ove reči izgovorio je maja 1912. u Skupštini Srbije Jovan […]

Binički , “Marš na Drinu”…

Fotografija sa koncerta u Ljubljani na kome Binički diriguje orkestrom Kraljevske garde POŽUTELI rukopisi originalnog notnog zapisa „Marša na Drinu“, dokumenti, porodične fotografije, partiture, crteži, ilustracije, oko sto dragocenih predmeta iz zaostavštine slavnog kompozitora Stanislava Biničkog i njegovog oca Stevana, ratnika i inženjera, činiće legat koji će prvi put u celini biti predstavljen na izložbi […]

Календар ТСР

Категорије

Блог на WordPress.com.

Трећа србска ренесанса

~ ТРЕЋА СРЕЋА

Monthly Archives: октобар 2014

Љуба зна шта прича

В сеј мире славни, Мирославе / Винко Шелога